BookRix

Duboko dole, u čestaru, zahukala je dvaput sova, a onda je ponovo sve utihnulo. Le¸ao je licem prema blatnjavoj stazi, krkljajući, poku¨avajući da udahne vazduh. Usta su mu se otvarala kao kod ribe na suvom, a u pluća vi¨e ni¨ta nije ulazilo, osim mo¸da, trulog li¨ća i raskva¨ene zemlje, koji su mu napunili ¸drelo. Zadnjim atomima snage poku¨avao je da progrize tu opnu koja ga je sprečavala da di¨e... Ni¨ta mu drugo vi¨e nije ulazilo u glavu, ni noć na seoskoj stazi, ni magla na vrhovima ¸bunja, ni hladnoća koja ga je stresala do kostiju, ni¨ta, samo da jo¨ jednom udahne, jo¨ jednom, a onda će sve biti dobro, i ustaće, obrisaće blatnjavo lice rukama, i otiće pravo do majke, koja ga sigurno već sa zebnjom pogleda kroz prozorčić sa čipkanom zavesicom... Samo jos jedan dah, i sutra će se opet smejati, a njegov brat Lazar će ga povesti u ¨umu da zajedno love zečeve, ej, brate moj, koliko ih samo ima tamo iznad Cvetkovog gaja, a Lazar mu je obećao, ma samo da udahne kroz ovu ovu lepljivu maglu, kroz ovo smrdljivo blato, kroz ovo nabreklo grlo...
Dok je septembarska noć 196o. godine sve vi¨e padala na obronke brda, na blatnjavoj stazi na ulasku u ¨umu, trista metara od male kućice zidova obraslih br¨ljanom, osvetljene kroz dva prozorčića kao kroz dva oka, samo lojanom lampom, petnaestogodi¨nji dečak je umirao…