PRONALAŽENJE BELUTKA 2

***

 

ako se ponovo nađeš

na rubu ničega

i strah te

 

obuzme svu

 

znaj da nikada

nisi sama

posve...

 

još neko u ruci

drži ružu

uvelu

 

a između vas

ružičnjaci stoje

 

(Ela - Žac)

 

TREPTAJI

 

možda smo tek zvezde

što u noći

trepte

 

i čekaju da ih ...

dotakne ko

 

al samo retke

dodir osete

 

i treptajem

uzvrate nekom

 

(Milica Vučković- Žac)

 

MALA BOGINJA

 

Boginjo Mala

svih godišnjih doba

što na sklopljene ruke

 

naslanjaš čelo

 

iz starih snova

u stvarnost novu

noćas me tvoje budi telo

 

i ne boli me više dah

niti mi srce krvari više

 

i da umrem

u tebi besmrtan biću

jer tamo me ima najviše

 

(Tatjanizza - Žac)

 

TRČANJE KA ZORI

 

nakon prvog poljupca

u orbiti meseca

muzika se čula

 

i od tada verujem u čuda

 

i u to da upravo silaziš

s meni nepoznatog sunca

koje te još greje i u tebi gori

 

jer kako drugačije

da objasnim sebi

 

zajedno sa tobom

trčanje ka zori

 

(Tamara Stojanović - Žac)

 

KAD MI DUŠA POBEGNE

 

nisam nikad bio

hrabar kao drugi 

ni dovoljno smeo

 

pesma mi se otrgne

pa ka tebi krene

a da nisam hteo

 

pa te u njoj svlačim

i u njoj te volim

kao svoje čudo

 

jer samo u pesmi

ničeg se ne bojim

i hrabar sam ludo

 

(Biljana Stanojević- Žac)

 

KRILO NJENE RUKE

 

tama moje duše moje je noći tama

oko velike vatre osakaćeni snovi

i tigrovi zarobljeni u nama

 

ovo je kraj puta... a taj kraj

najčudesniji je put

koji sam mogao preći

 

udvarao sam se senkama...

kad došla je Ona kao živa vatra

zaklonila me krilom svoje ruke

 

obale tišine zapljusnuo je vetar

razbacane čaršave obrstilo je sunce

 

smrt odložena

 

(Leila Samarrai- Žac)

 

ŽEĐ

 

ne pamtim ovakvu žeđ

ni ovakvu godinu

žege

 

oko tvojih stopala

obigravaju leptiri

 

(baš takvu sam te zamislio za sebe)

 

sad...

zagrli me nogama

jezikom zaroni mi u dah

 

oblaci smo samo o nebo zakačeni

 

i žeđi… žeđi... neutažene

 

(Katarina Kiković Jović – Žac)

 

BEZ PESME PESNIK

 

i nevažne pesme sada su mi važne

ako te još uvek može kupiti

reč

 

bez ijedne pesme

tvoj pesnik sam bio

jedino moje i neukroćeno jedino

 

kao nekada

prepusti se čudima

i tek iznikli budi cvet

 

biću kamen koji te zaklanja

samo da ne budem

bez tebe opet

 

(Biljana Stanojević- Žac) 

 

PRIPITOMLJEN MESEČINOM

 

dogodi mi se... trepavicom

razapni me kao jedro

među bedrima

 

i pusti me da odem

 

u neki sat

na pre i posle tebe

nepovredivo podeljen

 

između dva vriska

reći ću ti pesmu

 

o sasvim običnoj neobičnoj noći

i kako sam se dogodio u tebi

mesečinom pripitomljen

 

(Gordana Knežević - Žac)

 

U REBRA UKOPANI

 

dok beskraj modrine

otimam za oboje

ti me samo

 

pogledom takni...

 

jedno smo drugom

u rebra ukopani

 

i bez stida spojeni

ushitima strasti

 

(Milica Lilić - Žac)

 

KADA SE REČ OD TEBE ODREKNE

 

i sinoć sam ti rekao

da te ne mogu

voleti

 

jer ti bi sva mora u jednu kap

za reč

koja će da odjekne

 

oblake

ostavljaš za sobom

i narcise u crno obojene

 

i sinoć sam ti rekao

da ću te voleti

ako se reč

od tebe odrekne

 

(Branka Selaković - Žac)

 

OTKRIVENE SVETLOSTI

 

neka nas beskraj odnese

onom istom stazom

na kojoj prerano

 

zasadismo san

 

odronjeni

od sveprolaznosti

u nedovršeno okončani dan

 

u talogu nerazumnog

budi zvezda

izlivena

 

biću oganj u tebi

a ti svetlost otkrivena

 

(Julijana Marinkovik - Žac)

 

DEVOJČICI SA DRSKIM USNAMA

 

možda sam sve umislio

i ti ... nikada nisi postojala stvarno

 

ni prašnjavo okno vagona

na kojem mi detinjstvo ostalo zalepljeno

 

ni peron na kom si stajala

u narandžastoj haljini sa crvenim šalom

 

možda sam sve umislio

možda sam umislio smrt tvoju samo

 

a ti

ustvari

još uvek stojiš tamo

 

(Aleksandra Stojković- Žac)

 

NESHVAĆENI ZNAKOVI ILI NEŠTO GORE

 

budim se noću u grču i znoju

dok me podmukli strah izjeda

 

zašto sanjam vuka koji jede snove

i mrtvog pesnika

koji govori stihove

 

neshvaćeni znakovi ili nešto gore...

 

lakše će biti kad sve zaboravim

kad napišem dobru i dubokoumnu pesmu

koja ovako počinje

 

moja glava i moje srce i moja pička su rana

razastirem slike i opravdavam kilometre

u bol svoju umotana

 

(Tanja Stupar Trifunović – Žac)

 

ZAPIS O TEBI

 

ostale su modrice

na neobičnim mestima

 

začuđeno nebo

i nadglasane ptice

 

zapis o tebi

u nedovršenoj pesmi

 

i nama kakvi ne postojimo više

 

ti mi se nećeš dogoditi sutra...

ne događa se dvaput isti tren

 

zaljubio sam se dok si pretrčavala cestu

na istoj cesti i sada sam zaustavljen

 

(Nina Slišković - Žac)

 

RAĐANJE TRENA

 

iz drevnog ognja

večnost je rođena

 

i odtad...

 

u krugovima

kruži

krug

 

i rođen je tren

koji nam je

dat

 

da u njega stane sve

i sve se sa njim

zaokruži

 

(Julijana - Žac)

 

ISCRTANI SNI

 

od kišnih dana

sunce izmoljavam

i pravim brodove od papira

 

i sanjam i pišem

i snove gradim

al’ ništa od toga te ne dira

 

uzmi mi osmeh

i sunce mi uzmi

munjama nebo isparaj

 

drugačije ne znam

nego da sanjam

 

dok sanjam ti me ne diraj

 

(Gordana  Perić - Žac)

 

UKRADENI

 

za kradljivce

trena i vremena

koji ostvaruju svoje sne

 

jednom će se ponoviti sve

 

i zaista...

 

kad ništa drugo

ne bude ko

sad

 

iste želje

i čuđenja ista

vratiće nas u ovaj dan

 

(Biljana Stanojević - Žac)

 

DOTAKNI ME STIHOM

 

o, draga poeteso

koja čuvaš ognjište svoga doma

pišeš pesme i budna ostaješ u noći

 

ponekad u ponoć nazovem te i kažem

to sam ja

onaj isti putnik i sanjar izgubljen u pomrčini

 

što u reči gole pretvara sve

i obećava da će doći

 

ni do kratke iluzije danas više nikom nije

kao kameni zid hladna je lepota

samo iz poezije izvire još uvek

 

ono što me pročisti kada me dodirne

 

(Darija Žilić – Žac)

 

NE DAJ NAS

 

napiši mi

nešto kao pesmu

o kikotu u rasparenim šoljama za čaj

 

o potkrovlju

koje prokišnjava

i kako je deobom usitnjena ljubav

 

ne daj da nas iznenadi zima

ni da nam pod kožom

diše bol

 

ništa se ne izjednačava

sa onim od juče

 

ali mi možemo i više od tog

 

(Gordana Knežević - Žac)

 

IZMEĐU TEBE I MENE

 

ne napreži se uzalud jedina moja

i ne širi ruke da bi me

zagrlila

 

tako je malo vremena

između tebe i mene

deli nas tek delić najmanjeg dela

 

pusti me

da zazvonim nežno

u dubini tvog najdubljeg dna

 

ni razdaljina

ne postoji stvarno

kada se usnama premerava

 

(Tatjana Mihailović - Žac)

 

PRIJATELJICA ZORE

 

da ti ispričam dva tri stiha

(sve ostale već sam obećao drugima)

o ljubavi koja postoji ali je stvarno nema

o tome kako ponekad verujemo u ništa

 

ona je bila prijateljica zore

i znala je da piše po koži ispod kože

 

na mome licu nalazila je kamenje

ispod kamenja tajne stihove

 

bila je to jedna ljubav cela

u dahu večeri oslobođen san

 

ostala je negde na talasima peska

i ova pesma kao jedini dokaz mene

 

(Irena Plaović – Žac)

 

ZAUVEK TVOJ

 

u tragove stopa

kad popadaju

zvezde

 

nama će tek tad

da stigne

leto

 

i zbunjeni javom

koliko i snom

 

na ostrvu pustom

opustićemo

telo

 

pomireni s vremenom

 

(Sanja R. Petrović - Žac)

 

SVETLE STRANE

 

imali smo

samo jednu noć

 

samo noći jedne

imali smo

sve

 

i nikada više

na nebu našem ne bi

 

ni onakvog meseca

sa dve svetle

strane

 

ni srebrnog otkosa mesečine

 

(Branka Korać - Žac)

 

BESPUTNIK

 

prepoznajem put

pa ga izgubim

u isti tren

 

i tako u nedogled

 

dok

diše svet

vetar se provlači

 

izabranom pustinjom

 

u prokletstvu čudnom

prati me samo

reč

 

(Julijana Marinkovik - Žac)

 

UKORENJENI

 

ne može niko

da mi te

otme

 

ni da te odvede

protiv moga

htenja

 

ti rasteš iz mene

i krvotok mi

samo

 

nevidljivi deo tvoga korena

 

(Biljana Stanojevic - Žac)

 

U NEVREMENU

 

ima i drugih

koji slični

nama

 

u nevremenu

napuštaju gnezdo

 

sada je sve

u redu

dušo

 

prerano spaseni

preživeli smo prekasno

 

(Mirjana Baltezarević - Žac)

 

RASKRILJENA

 

ne tuguj...

 

i ako treba

bez ljubavi poleti ptico

 

nebo ti ne može

ukrasti niko

 

ni pored sunca

tvoje mesto

 

(Dragana Džajević - Žac)

 

 POSLEDNJE SLOVO

 

ovo je poslednji put da ti pišem

i poslednje što ti od sebe

dajem

 

isto značenje

ni reči više nemaju

kada se nađu pred nekakvim krajem

 

ali zato

postoji ćutanje

i meni se baš sada ćuti

 

možda sam samo

drugačije zamišljala

poslednje što ću od tebe čuti

 

(Tijana Čavić - Žac)

 

OBGRLJENI SNI

 

sve što ne znam o ljubavi

sve si to sada

ti

 

da se tišinom najlepše voli

 

i da ti je telo mapa sveta

bez koje se lako

izgubim

 

ne ljubi sumrake moje

i ne pitaj me nikad koga volim

 

budi cvet i plod koji u meni zri

samo ću da te obgrlim

 

(Bogdanka Rakić - Žac)

 

DOTAKNUTA SUNCA

 

u tvojim očima

skakaonice do sunca

 

pogledaš me samo

i već se nađem

na njima

 

sa prašnjavog puta

podigneš me

tamo

 

gde rukama dotičem

što nikad nisam

dotakao

 

(Tatjana Mihailović - Žac)

 

NASMEŠENA SEĆANJA

 

Ko će ga znati

Šta nam se to desilo

Na kraju prošloga veka

 

 

Sećanja moja

Od tada teku uzvodno

I sva sam kao zalutala reka

 

Korake meke

I poljupce u snegu

Eto to je sve što pamtim

 

Osmeha puno

Na mestu gde smo stali

I ne znam šta je bilo zatim

 

(Radmila Knežević– Žac)

 

ODRICANJA RADI SVETLA

 

Ne plaši se krika

Usamljenosti

Svoje

 

Odreci se

Usana nemih

 

I ponos prezri

Dok ruke ti

Hrle

 

U belinu

Svetionika svetlih

 

(Lukrecia Borgia – Žac)

JEKA JEDNE LJUBAVI

 

Na izvrnutim dlanovima

Uvrnula se

Slova

 

Kao

Da nikada

Nije postojala reč

 

Odjek

Sam samo

Od onoga što sam ti...

 

Preda mnom

Prošlost je

Tek

 

(KKJ – Žac)

 

ZANEMARENE ZVEZDE

 

sve moje reči

 

o cveću pogaženom

još pevaju

u travi

 

škilji

tvoje rame

na zvezde zanemarene

 

i noć nam

ulazi u

san

 

a tek smo se upoznali

 

(Ognjena Žarkov – Žac)

 

ODGONETKA LJUBAVI

 

ni u nekoj davno prošloj budućnosti

ništa te manje neću

voleti

 

u isto vreme u svemu smo već bili

i jedno drugom tek ćemo se

dogoditi

 

u osmehu zaspali

u suzama iskapali

 

i tajnom spajanja odgonetnuti

 

(Sunčica - Žac)

 

***

 

zavedi me

trzajem srne

u nemirno zvezdanoj noći

 

oteću se

iz ruku čarobnice

i za tvojim šapatom poći

 

evo odričem se

svih svojih nemira

za jedan ples na travi

 

samo da sam

tvoja tajna istina

i jedino za tebe pravi

 

(Biljana - Žac)

 

NEPROLAZNOST LJUBAVI

 

mora da sam mislio na ljubav tvoju

dok sam osluškivao

sveta krik

 

tražeći lepotu nikad dopuštenu

i u savršenoj samoći

za tebe stih

 

mora da si mislila na ljubav moju

ispod kamenih statua

osame svoje

 

kada si rukom dotakla plavet

i put u neprolazno

za oboje

 

(Sunčica Jergović - Žac)

 

NEMERLJIVE NEŽNOSTI

 

koja je to

količina nežnosti

što u ovom trenu spaja

 

mene u svetu predodređenosti

i tebe na leđima

zmaja

 

nemerljiva je nežnost ova

kad otpor urođeni

slama

 

pa ne znam

ni da li sanjam

ili si stvarno stvarna

 

(Sunčica - Žac)

 

NEIZGOVORENA REČ

 

Sačuvaćeš me dodirom

I ja ću zauvek ostati

U ovom jutru

 

Neistraženih nemira

I dodirnutog osmeha

Neizgovorenog u tom trenutku

 

Ćutim

I dah zadržavam

Da ne kvarim ovaj tren

 

Sve nek se kaže

Pogledom neizbežnim

A ja nek ostanem neizgovoren

 

(Ljubica Ribić Marošević – Žac)

 

TREĆA POLOVINA

 

biću pola od čoveka a ti budi cela... ostavi me

od prabola sav sam sazdan

dok jezikom mahnitam

kroz sve tvoje udoline

 

s vrha piramide u more se bacam

a ne znam da letim

ni da plivam ne znam

 

padam

pa ustajem

pa iznova tragam

 

ono pola mene izvan tebe cele

gde je

 

(Katarina K. J. – Žac)

 

KAD OBLAK LJUBI

 

između krošnji mladoga jasena

od noćas promiče

tvoja sena

 

i poljupce mi krade

 

to se prolećni oblak

sa mnom igra

i ljubi

 

pa nestane

 

(Vesna Boskovic - Žac)

 

***

 

Kad tama izvoru sjaj pomuti

I na površinu

Izliju se ponori

 

Samo one kapi

Koje svetlost

Prelomi

 

Ne plaše se pada

U slap što ih

Pretvara

 

(Ljubica R. M. – Žac)

 

***

U mojim grudima

Njen smeh odzvanja

Dok uzalud pokušavam

 

Utonuti u san

 

I ne pišem pesmu

Jer to ustvari

Ona

 

U srce mi iz krvi izranja

 

(Biljana Stanojevic– Žac)

 

***

 

Zagrli me...

Kao da sam jedini

Neće se dvaput ponoviti tren

 

U životu

Svi smo tako mali

Veliki u ljubavi postajemo tek

 

Ko je više čiji

Nije važno više

Ni ko je reka a pritoka ko

 

Najsrećniji smo

Samo kada sebe

 

Jedinim Drugim ispunimo

 

(Tatjana Mihailović – Žac)

 

***

 

u dokono poslepodne

kad stapaju se sene

i tiha se zvona čuju

 

noći koje odbiju da budu crne

sivilom nas opominju

 

pre nego utolim svoju glad

i noktima mi pesmu

urežeš u bedra

 

dozvoliću da me povedeš

u neponovljivost ljubavi

 

i ovoga trena

 

(Biljana Gajić - Žac)

 

***

 

tvoje su reči suze

i izvor slatke vode

 

ožedni me

u traganju za suncem

na sunčevom tragu napoji me

 

gorki su dani svi

 noći su slatke

samo

 

za sobom

tražeći sunca

suze i reči ostavljamo

 

(Tatjana Mihailovic - Žac)

 

‎

***

 

svakim novim jutrom

iznova se rađam

i haljinu sunca

 

oblačim na sebe

 

a u tvome oku

svetlost se

prelama

 

mene

srećom ispunjene

 

(Aleksandra Obradovic Cirkin -Žac)

 

***

 

na ovim dlanovima

odbegla nežnost

počiva

 

i želja da ti se predam poput blaga

 

al' izdajom srca

sudbina mi određena

 

da od neba prosim

svetlo svojih nada

 

na svitku milosti oslikane usne

i reč

 od ljubavi satkana

 

(Aleksandra Obradovic Cirkin - Žac)

 

‎***

 

ovo je samo prečica do sutra

i ponad svih puteva

ka kući put

 

od svih oblika

koje duša uzima

 

u šumi ovoj

cvetoliko sam žut

 

to sunce otisak ostavi

na vlažnoj zemlji svetlosni žig

 

i kada odem

potamniti neću

jer u tebi uvek biću živ

 

(Tatjana Mihailović - Žac)

 

***

 

slučajnim prolaznicima

otvaram kapije

svoga bića

 

da se prepoznaju u meni

koliko i ja u njima

 

zaboravljam reči

i sve što one

znače

 

samo se u ćutnji sa nekim drugim

pretvaramo u unutarnje

posmatrače

 

(Iva Pavlović - Žac)

 

***

 

odlazim

kad najviše te volim

a ostaje ljubav - ona prava

 

samo se retke ptice

sretaju u letu

a gnezde

 

ponad neba plava

 

(Katarina Hegedis- Žac)

***

 

naše pesme

nisu samo naše

 

one su kaplje

u sutonu

kišnom

 

dok nam duše

u oblacima traže

 

čestice nas samih

što ispune ih

smislom

 

(Katarina H. - Žac)

 

***

 

ako već odlaziš

otići ću

i ja

 

evo...

okrećem ti leđa

 

al' verujem da u krug

saviće se cesta

i da smo sad

 

na pola puta

od našeg novog susreta

 

(Ela Nikić - Žac)

 

***

 

u prostranstvu neizgovorenog

još tražim one reči

koje iz mene

 

mogu da poteknu

 

kada me preplavi

misao o tebi

a druge

 

sve usahnu

 

(Ina Mihanović - Žac)

 

***

 

pod plodovima

kad popucaju grane

i jutrom zamiriše na jutro

 

samo ruke tvoje

ogoljele od

nade

 

nek se nebu pruže...

 

i to nebo

biće dotaknuto

 

(Ljubica R.M. - Žac)

 

***

 

u ovoj igri

koju smislio sam sam

izgubio sam sve jer ništa dao nisam

 

i ostalo mi

ništa...

 

besplodno seme

i plamičak bledog sna

u tmini koja me zaokuplja

 

i vodi

u gubilišta

 

(Anita Tonković - Žac)

 

***

 

u strahu od izbora

mi biramo

ništa

 

a mogli bi

zaplesati na kiši

 

i pustiti da iz nas

izniknu snovi

umotani

 

posteljinom svetlosti

 

(Anita T. - Žac)

 

***

 

od tvojih vrata

pa sve do beskonačnosti

neka mi tragovi budu vetrom pometeni

 

a ono mene malo

što je u tebi

ostalo

 

i cela ti...

 

u beskonačno

već su odnešeni

 

(Svetlana Polić- Žac)

 

***

 

jednom ćeš poreći

one vrele noći

i da se nebo

 

otvaralo nad nama

 

u cik zore

stapali se samo

svetlost tvoga sunca

 

i moja mesečeva tama

 

(Anita Tonković - Žac)

 

***

 

i da je tu...

ništa mi ne bi rekla

neizgovorena reč me muči

 

ma to me samo

tišina doziva

i vetar koji huči

 

i idem

a ne znam gde

svako je sada pogrešno mesto

 

da se vratim

znam da nikad neću

a i dalje osvrćem se često

 

(Billjana Stanojević - Žac)

 

***

 

zar samo u pesmi

još umem da volim

 

najljubavnijoj

koju tebi pišem

 

i u njoj ružu

crvenu ti poklonim

da u stihu cveta i miriše

 

zar samo o ljubavi

još umem da pevam

najvećoj ljubavi od svih

 

i u njoj sebe tebi poklanjam

i svaki... svaki svoj stih

 

(Katarina Hegedis - Žac)

 

***

 

u suton

kad oblake bele

iznenada zahvati rumen

 

to zbog sunca nije...

 

negde

pod nebom ovim

tebe pokriva samo sen

 

i sve se rumenilom oblije

 

(Maja Labus - Žac)

 

***

 

odakle

sve reči te

što u nama rastu

 

kao plima

 

pa se trenom

u stihove pretoče

 

a i mi se

pretačemo s njima

 

(Ela Nikić - Žac)

 

***

 

pogledaj onu obalu Ela

kako se u vodi

ogleda

 

a ne ide nigde

 

tako smo i mi

oduvek

tu

 

samo nam odrazi

ovom rekom

putuju

 

(Ela Nikić - Žac)

 

***

 

u zrcalu

zaleđenog jezera

dva su se odraza pronašla

 

od poljupca

topio se

led

 

al’ prošla je ta zima

i poljupca više

nema

 

samo bez prestanka

i dalje pada

sneg

 

(Ela Nikić - Žac)

 

***

 

i ovo vino u čaši

bez lepote je

i strasti

 

samo ugušeni krik

 

ni istina bez bola

iz oka suzu

ne pusti

 

a kako će duša stih

 

(Katarina Hegedis - Žac)

 

***

 

kao reči

u dotrajalim spisima

tumaramo maglom pogubljeni

 

i u strasti

krademo privide sna

od jedva dodirljivog svetla

 

o nebo prevrtljivo

o prevrtljivi

sni

 

zar zalud

iščekivasmo zvezdu

u ovom neprolazu večnosti

 

(Anita Tonković - Žac)

 

***

 

kad jesenje kišne kapi

niz tvoje kliznu

telo

 

i sve u tebi zavapi...

 

neisprane reči

nek ostanu

na dlanu

 

kao jedini dodir

koji se još

pamti

 

(Anita Tonković - Žac)

 

***

 

Tebi!

Koja za počinak biraš

prošlo nesvršeno vreme

i brojiš stope do vrha svoga sna

 

u ovom trenu reč donosim običnu

o suncu...

i kako ga još uvek nišanim tvojim očima

 

Ako ti dosadi jutro

i vrhovi snežni kao postelja meka

 

mogli bi...dva sunca biti

sasvim mala i obična

 

na našoj mapi neba

 

(Julijana - Žac)

 

***

 

nauči me da ćutim

najlepše kad je

pa da te

 

kao tajnu čuvam

 

grudi su mi gole

moj najlepši

cvete

 

zemlja za tvoje korenje

 

i rasti...

samo rasti iz mene

jer tako ću izrasti u tebe

 

(Milena Dulović - Žac)

 

***

 

još uvek jugo

divlja tvojim

morem

 

kao kad je jutro

mirisalo na kišu

 

i postojiš...

 

jer osmehom tvojim

i dalje sam

nošen

 

i ruke te moje

zagrljajem

stišću

 

(Ela Nikić - Žac)

 

***

 

nisam ni slutio da će jednog jutra

isto onako lepa i lepša u moj grad doći

i da ću opet makar na tren

pogledom dečaka da dodirnem njen

 

Milena... mi smo deca sa brkovima i dojkama

između je vreme koje nas čini ljudima

ti si kao oblak koji dolazi odasvud

i ako te nije stid da preda mnom drhtiš gola

postaću misao o tebi

ili me zavedi... pokretima

 

crvenom maramom sakrij grudi gole butinu i lice

sakrij sve što imaš

i učini me... pesnikom svoje lepote

 

(Milena Dulović - Žac)

 

***

 

al' naiđe sa osmehom neko

i ruku ti svoju

da

 

i kreneš sa njim daleko

jer večna je ljubav

ta

 

i ljubiš ljubiš njega

i ljubi te ljubi

on

 

i samo kada si ljubljena

u životu si sretna

tom

 

(Eli, a na stihove Ljermontova ... Žac)

Impressum

Tag der Veröffentlichung: 07.08.2013

Alle Rechte vorbehalten