ПРОНАЛАЖЕЊЕ БЕЛУТКА

нисам те пронашла
у бескрајности
загрљаја

а на дохват руку
месечева обрва
и сазвежђа

о белутку

(Мила - Жац)


МОЈЕ НЕОБИЧНО

ти си нежност храбре љубави
и залутала сањалица
у години вука

и све би било обично
и не би сада дрхтала
своје сање и горчине своје

да ти је порука ова
са хладног јастука
моје необично

можда ме се ипак сетиш

доносим ти цвет
измишљено безимен
уз јабуке и крушке у кошари

и што још могу да ти дам...

замишљени облак
у ком се стихови стишћу
о смеху сунцу вину

и под чокотом грожђа
гримизно зелени
грозд

твој необичан

(Катја Матошевић - Жац)


И ТИ СИ ОДУСТАЛА

не верујем више
у поноре између прстију
кроз које ветар звижди илузију

и не пропињем се на прсте
да видим небо
као ослобођену пустињу

од мене је и поезија одустала

на постељи
лежимо подељени
као довршене мапе

ако ништа друго
и ствари нас памте
и како сам говорио волим те

у покренутом чуду
гипке радости
чула

од мене и ти си одустала

а заједно смо били
затегнути лукови
савршеног круга

преко твога рамена
сву ноћ светлост посматрам
како трне у сечиво и пробада

(Ана Ристовић - Жац)


ОДУЗЕТЕ СЛУТЊЕ

у изазваној машти
неко и тебе
мора да пробуди

и воду
и сунце у води
и цртеже звезда на небу

у знакове да споји

позови ме једном
пред сан пробуђена
као искон ватре из пепела

прећутаних речи

и на своје ме постојање
као нову реч
накалеми

вриском одузете слутње

(Катарина Фиаменго - Жац)


ТАЈНА НЕИМАЊА

јесам ли лош ако замислим
како бодљикавим
уснама

у бедра запењена зароним

пре
него те
речима дотакнем

и како Ти
на рукама ходајући
преко равнице мојих леђа

траг оставиш
а од тебе
трага нема

јесам ли лош
ако и даље тражим
а не налазим неког као Ти

и за твој дах
на бонаци
као уље

развијам једро

јер

можда смо
једно
једном раздвојено

само ради неимања тајни

(Елфрида М. Махуља - Жац)


НЕДОСТАЈАЊА

на тренутак
изгуби се
у мени

знам
да нећеш
увек бити ту

и чекати

конци у рукама
понекад се
закаче

за некога

ко чека у мраку
и кораке ти
краде

осећам те

како бацаш сенку
на сунчев
камен

и посматраш
себе разбацану
кроз недостајање

(Невена Будимир - Жац)


ЗБУЊЕНИ МАСЛАЧЦИ

сада те више и не дотичем
а некада смо уснама
топили гнев

ходили
кроз ветар
уз збуњене маслачке

и имали поглед
на месец
обрушен

сада ме више и не дотиче
што си од светлости
начињена

ни једина
која разуме
најстарији језик у песмама

(Снежана Чкојић - Жац)


ТВОЈА НАЈЛЕПША ТУГА

поред ушију ти пуцкетају љубави
тихе као светлост
у фењеру

а ти пушташ
да те полива тишина

и ваздух крадеш
и скриваш
се...

у неодређен простор
као течна поезија

твоја најлепша туга
нека нестане
до јутра

ево...
брод ти поклањам
и поглед са мог прозора

и једно поподне
од хиљаду малих корака
у ком нема заласка а има сунца

(Марка Томић Ђурић - Жац)


ЗАШТО САМ ТЕ ОТКРИО

неко те други открио већ
као највећи цвет
на свету

а кад назујем облаке
само мени се
откријеш

као крилато биће у лету

мени сидра
на врховима прстију
и слатки немир у јатима делфина

теби крила
од брезових грана
и горуће крошње небеских хладовина

(Борјана Мрђа - Жац)


ЗА СРЕЋНИ ПОГЛЕД ПОД ПЉУСКОМ

док месец прелива лево око
а остатак света
суза плави

одлазиш са последњом сеном поезије
одбегла од очаја
на левој обали

даћу ти крваву руку за стих
за потез пера
по телу
твом

сунчани прстен и музику звезда
за миран додир
са собом
самим

(Маја Лабус - Жац)


СКРИВЕНА ОД БУДНОГ ТРЊА

није лепо кад рукама сакриваш очи
у углу кишног цвета
усамљена

и скривена
од будног трња
чекаш ноћне птице

док у боравишту ратника
негујем рукописе на месечини
а под кружним огњем нико сам и нигде

ако се ипак видимо
пре него нам срца
проклијају у дрвећу

поделимо занос
у оном истом цвећу
где су ти очи биле сакривене

(Бистра Илин - Жац)


СУНЦЕМ ОКРУЖЕНО БИЋЕ

неке ће друге жене
препознавати себе
у мом ћутању

а ја тебе
као сунцем окружено биће
док по крововима прекрајам месечину

ходајући ивицама ничега
где загрљаји стежу
све до праска нових зора

у Заувек односим
лудилом осликана јутра
када своје руке заменим твојима

(Милица Вучковић - Жац)


ИСКРЕ У НОЋИ

ако се случајно
не случајно
одабрани
ми

нађемо у ноћи
сатканој од
чуда

и задрхте ти груди...

убеди ме
да не одем тада
и да ме нећеш оставити ти

из страха да ми
не постанеш
драга

јер тебе бих могао волети

(Биљана Станојевић - Жац)


ЗАДИХАНИ БЕСКРАЈ

знам да чудна су ти понекад
моја лутања, лудовања
и ћутања

и знам да никада нећу бити
ни љубав твоја, ни страст
ни потреба

али кад усне прислониш на небо
и љубављу створиш
звезду нову

у вртлогу свемира
нек нестану све друге
у небеске заливе нека оду

(Александра Стојковић - Жац)


ЗА ДОДИР ДЛАНА И МИЉУ ДАЉА

у измаглици
путеви изрезбарени
тамним позивом оштрих планина

док у мрачној шуми
далеким глечерима
пева

и шапуће мирисним травама она

иза слике прве песме
и последњег плача
иза ње

модри врисак
и венац од облака
на путу без знака и маховине

она више није ту...
она више није ту...

иза зидова
забрањеног града
обликује сузом сузе у песку

за додир длана и миљу даља
са сребрном звездом
под пазухом

(Маја Лабус - Жац)


ГОРОПАДНА ТИГРИЦА И КРОТИТЕЉ ЛАВОВА

чула си да негде постоји сунце
и човек са месецом
у непцима

испод тужног чемпреса

а ја сам кротитељ лавова
у унутрашњој страни
времена

моја горопадна тигрице

загризи
ме...

чуо сам да негде постоји сунце
и жена са свиленим повезом
преко радозналих очију

у стриптизу са ветром

изабери
ме...

моја тамнопута плесачице

јер
тек долази
твоје време

(Милена Златановић - Жац)


ПАХУЉА И ВАТРОМЕТ

није важно
да л' ћемо се
другачије срести

као пахуља и ватромет
уз падајуће звезде
блесак

или жедне душе
на појилици
страсти

могло се десити
да ништа о теби
не знам

па ни да те има

сањао сам...
толико сличних ја
а ниједна теби слична

(Весна Конц Марјановић - Жац)


РОБИЊА ЗВЕЗДА

још је била ноћ
када смо се
дотакли

као два камена
што бацају
искре

у љубичасти мрак

а сада...
већ полако свиће
за пламена два

и твом Белом Краљу
Краљице Малина
нигде се не иде

ако икада
љубав подивља
и претвори се у бол

била робиња
ил звезда права
твој ћу заувек бити роб

(Биљана Били Пантелић - Жац)


НАОШТРЕНИ ОБЛАК

постоји та извесна соба
безимених завеса
и твоје тело

обасјано плавим пламичцима

али
ја заиста
нисам више ту

јер ту сам те изгубио

звецкам
у пустињама
као наоштрени облак

презирем голубове
бојим се... лабудова

тражио сам пукотину
у твојим речима
и ћутао

све до твојих трепавица

можда сам само дете
које усахњује
заједно

са својим љубавима

смешна
мала мисао
у плићаку суза

која стиже с кишом
и лежи у круговима

(Тихана Гамбиража - Жац)


ТЕК ДА ЗНАШ...

да ли је то вољење
моје душе
душо

када те загрлим
најјаче
јако

тако
да у теби
запени све

и све
се прелије
као водопад

душо
моје душе
вољење је и то

када ти име
запамти
сан

и будеш ми ти
бескрајна
у мени

и будем ти ја
такав какав
јесам

(Биљана Диковић - Жац)


ДОДИР НЕДОДИРА

ако стигнем
да те сретнем
у некој новој ноћи

недодиром покривену

и магијом сна
учиним да нестане
поплава у очима

нека се не сетим
ни да сам живео
у свима теби сличнима

јер бићу и јесам
само твој
у теби

додир недодира

(Вида Ненадић - Жац)


ОСМЕХНУТА БРАДАВИЦА

баш
нимало себе
ти мени ниси дала

а био сам неко
кога си могла волети
и у ноћи дужој од конопца

чекати под маслинама

тамо
где нас више нема
ти никада нећеш нестати без трага

твоја брадавица осмехнута
у мојој шаци
лута

и још увек витез сам твој
поред златног пута

(Наташа Бајић - Жац)


У ПЕСКУ ЧУДА

имам тај поглед знаш
под којим се у иње
све осипа

и замрзава сваки дах

а изнутра сам сав
као кугла ватре
у квадрату леда

безугласт

загрли ме
загрли
сад
и вода ми буди

борови и брезе
око нас
а ми
у песку чуда укопани

(Аида Багић - Жац)


ВИШЕ ТИ НИСАМ ПОТРЕБАН

док песак
око стопала
талас прекрива

а осмех ми бежи у сан

она слапове своје косе
ветровима завешта
и допушта...

да нам се тишина догоди

а
онда...

тек начета тајна
у неначети
трен

јеси ли срећна напокон
вољена
зар

зар
си морала рећи
да више ти нисам потребан

(Милена Златановић - Жац)


РАСПЛОДНОСТ ЧУДА

дуго сузбијам своја ћутања
и онда...
кад све то крене

моја си потреба
и дрхтава
шума

која тајну водене капи чува

и видим велики дан
у ком смо сами
и нико нам не смета

за расплодност чуда

у љубави до неба
и пламена има
у којем небо пепелом бива

(Татјана Дебељачки - Жац)


ПУЦАЊ ТРЕШЊЕ

знао сам како се зовеш
и пре него ти је име
прешло преко усана

ти обична девојко
у свакодневној хаљини
са пренатрпаним очима

случајно си трепнула

у набубрелој секунди
пуцањ трешње
испод предњих зуба

и жеља да будем
твој крадљивац даха
у надолазећим пољупцима

(Тамара Шушкић - Жац)


СУНЦЕ ТВОГА ОСМЕХА

сад знам да све ме је водило ка теби

и врисак твојих прстију
и брда која личе на острва
и сунце сунце сунце твога осмеха

направи мало места за мене у себи

ево играм на расутој месечини
и чупам своја крила
уз ватру заспалог жутог цвета

згужваћу једном
све ове године
у један дан

са тобом

и распрслим језиком
хватати речи
које капљу с твојих трепавица

(Емина Маровац - Жац)


ЗЛАТНИ ПРЕСЕК ЗАГРЉАЈА

у све своје калупе
ноћас ме
расточи

у теби тече
моје време
мала

хоћу да те волим...

и да будем изазов
који си сама
бирала

док заједно тражимо
златни пресек
загрљаја

(Ружица Благојевић - Жац)


МАТРИКС

време иза нас
чини да сам навикла
на заједничка буђења

али где је страст
где је љубав
изгубљена

и колико год
уз тебе
да се припијам

само већи бол
и празнину
већу

откривам

(Татјаница - Жац)


СУВЕНИРСКА СРЕЋА

можда је
све остварљиво
у животу изван песме

и дрво да сам
у дворишту твом
и воће које се не сме

заборави што сам рекао

додирујмо се длановима
у висини груди
и до слободе ме воли

буди ми гнездо
и траг на мапи
између људи

који ме из мрачне осаме
до сувенирске среће
води

(Татјана Дебељачки - Жац)


ЕКСПЛОЗИЈА СУНЦА

у постељи од иња
пределе топле проналазим
међу твојим длановима

а не знам ни ко си ТИ

на столу
чинија плава
зрелих јагода пуна

а радостима испуњени МИ

умрем ли ноћас
у твом
сну

нека то буде
експлозија
сунца

(Оливера Милојковић Опресник - Жац)


ЗНАЧИШ МИ

ово су оне тишине
у којима ти
чујем име

и јутра изгладнела
кад непробуђену
љубим те

не знајући
ни ко си
ТИ

жар
распуклих усана
наду кад разбукти

из неспутаних страсти
тек рођени
МИ

за хватање... облака

(Јелена Друловић - Жац)


ДРАГОЦЕНОСТИ ЉУБАВИ

препознајем те у облаку

по сузи
која се није
родила на време

и немом урлику

о како укусна
љубав уме
бити

ишчекивања...

слика која се креће
као драгоценост
у лавиринту
ума

и блистам на први поглед
а само те покушавам спознати

(Сања Р Петровић - Жац)


ПРЕЋУТАНА РЕЧ

од магле сам
и у магли
једро

зато те дуго
не тражим
већ

а у поткровљу свемира
горких трава
гнездо

најтиши дан
и прећутана реч

ако ти никад
и не будем
ништа

већ си ми заувек све

(Натали Тркуља - Жац)


НЕИСПЕВАНА ПЕСМА

песме постоје
и када нису испеване
као повратак у исходиште

звук виолине низ падину се спушта
лептир у плесу надахнутом
умире

позивам се у госте

и на порцелану
сликам како осмехом
точиш ми у грло медовину

светлошћу немом ноћ је облепљена

а недорасли патуљак
сања испод
љуске

како ти мрси увојке

(Весна Денчић - Жац)


БЕСМИСЛИЦЕ У КОМПОТУ

не могу те дозвати
наранџастим звиждуцима
у дрвореду паралелних димензија

ни звуцима бубњева
ни мирисом соли
и стења

твој унутрашњи егзодус
и јастук загрљени
тако ме

обесхрабри

I want to hear
the scream of the Butterfly
и на глатком камену лептиров сан

да поделимо
бесмислице у компоту
и један сасвим обичан дан

(The Scream of the Butterfly - Жац)


ТРАЖЕЊЕ ДИВНОГ НИЧЕГА

потражи ме...
у карираном узорку
кафанског столњака

у удобности свемира

пропустио сам
купање у твојим очима
изневерио стрпљење чекајућега

недостајеш ми
док пишеш писма
идентична мојим мислима

у овом животу
размазаних вишања
ти си ватра у води

и тражење дивног ничега

(Наташа Кијурина - Жац)


НЕГДЕ ТЕ ИМА ВИШЕ

из сопствених мисли
немам више
куд

а хтела бих
само на трен
укус живота без окова

да осетим

док непознат дах
за вратом ми
мрзне

и ништа ме не дира више

колико сам те само чекала
а вече се повлачи
без одговора

и цвет од гипса
пред зору
ниче

из негде постојим
у негде ме
има

више

(Катја Матошевић - Жац)


ПРОСУТО ЗРЕЊЕ

у мајско предвечерје
чежњива тела звезда
шаком захваћена

прећуткују сазвежђа

пробудите ме
за сваку ствар у овој ноћи
за додире које сам у уже уплела

самоћом затечена
у архипелагу жеља
тражим просуто зрење

драгоцену жилу у земљи
море које одлази
и грмљавину отвореног неба

јер све је заиста близу
када се на пут
крене

(Јасмина Топић - Жац)


ЗАБОРАВЉЕНЕ ЕНИГМЕ

равнодушан у страсти
до обале одем
и пружам руке

све мимо мене значаја нема
ни кристалне пећине надомак кажипрста
ни речи у мехуру сапунице

у вештичије сате
на хоризонту поезије
крилати коњ се пропиње

у златном ћупу
јека одзвања
док празнујем ћутање

пут ме сања...

месечево сидро се растаче
у заборављене енигме
ноћи

и знај да је ово добар крај

мора
киша у капи
кидање једра и потонуће

у полен мед и млеко

док окрутна тајна
рањава свезнање
и свет се поништава

немирима жудње

(Дубравка Ђурић -Жац)


ЛАКУ НОЋ СТАКЛЕНА ПРИНЦЕЗО

нешто сам хтео да ти кажем
нешто нежно
као лаку ноћ

лепо је вече
и сва та непозната сазвежђа...

плашим се
да ме нешто не однесе
да ме не прогутају сенке

а ти останеш
Стаклена Принцеза
заточена страховима

можда некад нешто неком...

будеш и без мене
и боја не платну
и небо цело

па ћете киснути заједно
и чекати јутро
од ветра и влати

нешто сам хтео да ти кажем
нешто нежно као
лаку ноћ Стаклена Принцезо

а ово сам морао да ти кажем

(Драгана Николић - Жац)


НЕУМИВЕН ЗАГРЉАЈ

из капајућих ноћи
страхови оноћени
недопуштено заспалог ме буде

и одроњава се јутро
плачем окрзнуто
у осмехе заблуделе

е баш нећу
сванућа поцепана
да започнем зачињањем смеха

неумивен загрљај
занавек ми
треба

и требаш ми ти
у мене урасла
као безречје у суистини

под прекором трновитих небеса

(Мајус Маестус - Жац)


ИЗГУБЉЕНЕ ШЕТЊЕ

знам да знаћеш
да песма је за тебе
од незнатне душе која нешто пише

волео сам једноставне
изгубљене шетње
и дивне разговоре са тобом

док се под водом тишина распростире

зар
заиста мислиш
да не вреди живети за то

можда није у реду
што размишљам о теби...
и хладне руке стишћем ти у сну

знам само да те волим
и да препознајем тебе једину
у било ком заборављеном облику

(Татјана Пајалић - Жац)


ЕТО ТО СИ ТИ

не пишем ти више стихове о љубави
уз три чаше црнога
и пијано буђење

волела си
као блудница
коју прати врисак срца

Ирена
нека речи
буду само речи

о нади
о лажи и блуду
о плачу и нежности

један дуго грађен осећај тебе
у урну је сада претворен
са твојим уздасима

ако икад
посумњаш ко си
и буде те страх јер ноћи прођу

а ти се и даље мораш будити

она си о којој песници певају
чија год да јеси
ето то си ти

у још једној песми о љубави

(Ирена Вуковић Пушник - Жац)


СНОВИЂЕЊА

сад кад су нестале
наше некадашње
близине

ни маховина
нема шта да обраста
а кривица ме неопазно сустиже

кроз раширене прсте
у сновидној води
видим те

и бацам ти уже од песка

у мом окрњеном рају
још увек си
акт

а ја природа која чека

(Ана Ристовић - Жац)


ЗАГРЉАЈ

изнутра ме загрли

и ако те
обухватим сву
знаћеш да смо љубављу

обухваћени

(Милион Жеља - Жац)


САСВИМ ОБИЧНА ТИ

довољно далека да те и не слутим
и сасвим обична ти
да разумем те ја
у потрази
а не знаш за чим

ројеве лептира разгониш по води
и завеса се плаветна
између два облака размиче

за постање песника
на ватри вулкана
срце од камена

гори и пуца
и бол свој виче

да разумеш ме ти
довољно далека
да те и не слутим

(Гордана Милошевић - Жац)


УГРЛИ МЕ ТИ

док смо заглављени
у сасушена
ћутања

за решетке се држим
око твога
струка

моја електроимпулсивна љубавнице

извини
ако сам био груб
и за твоје нокте неразумљив

ево
због тебе
плавозеленим

и у одсутно црноме
реч понизну
љубим

угрли ме ти
без имало моћи
да одбијеш додире

и најсретнија на свету буди

(Маја Солар - Жац)


ЖЕНО НОЋИ

знам да нисам твој
ни човек са слике
ни број

ал сам реч у ветру
што грану ломи
и без циља

доноси ти спокој

у светлима свим
твој трепери
лик

Жено ноћи

међу звездама
видим само
нас

тамо ти очи
љубим затворене
и љубим љубим све

од белог бедра
до две мајске трешње
под прстима згњечене

(Татјана Дебељачки - Жац)


САЗВЕЖЂА БЕЛУТКА

ако те још једном само
у сазвежђима белутка
изгубим

и без отиска длана
бескрајност загрљаја
у теби

пригрлим у трајању тренутка

можда у времену
када ме више не буде
и све линије у једну се споје

ишчезну и жеље моје многопрсте

у последњем стиску
твоје руке
и пољупцу

на уснама што мрзне

(Мила - Жац)


И ИГРАМ СЕ ДОК ХОДАМ

само да јутро потраје дуже
ево играм се
док ходам

причам са стварима
које срећем
и дирам

и слајдове симбола
у узалудности покрета
откривам

у љуштури тела
зачаурен сан
ме буди

лептир сам била
црвених крила
изникла

у пупољцима за којима жудим

( д. - Жац)


ТВОЈЕ МОКРЕ СТЕНЕ

тражим те
по сајмовима сличних
у невешто обгрљеним љубавима

у пресахлим
коритима на лицу
и повестима метаморфоза

хватам криве тренутке
а склонио бих се
у тебе

и дозрелим стиховима
твоје мокре стене
запљуснуо

кроз ѕубе

(Паола Крањчевић - Жац)


ПАХУЉИЦА СА ЦРНИМ НОКТИМА

наша је најлепша
реч
пахуљица

и тако те зовем

док се по поду врпоље
нека ситна
и неугледна очекивања

а ти
уза зид
склупчана

чекаш
да те сунце
у облак претвори

са црним ноктима

(Сандра Обрадовић - Жац)


НЕОМЕТАНЕ САМОЋЕ

у тренуцима неометане самоће
ослушкујем безупитни одјек
сопственога била

и певам заносне песме

у твоје воћњаке
нека ми крв
потекне

па да ме волиш
док блиставе зубе
зариваш у паклене плодове

са собом помирена

(Фрида - Жац)


ПЕСМА ТЕЛА

знаш ли љубави
да до литица страсти
шум свемира допире

док раздиреш ми сне

како ноћ да назовем
када из твојих бедара
вал разбеснели крене

и морска ме звезда дотакне

ти
мислиш
певам ти

само моја развратнице

а ти си та
која ме рањава
плесом по бодљама

буди сретна тамо
где за мене
места нема

проћи ће све

ал не и наша
песма
тела

(Надица Ла Роса - Жац)


У ДЛАНОВЕ УРЕЗАНА

сад кад си најлепша
сву ноћ играш
боса

под зеленом свилом
и дукатима
испод црног свода

а јутром...
ивицом океана
трчиш насмејана

и док ти стопала
дотиче пена
урезујем те у дланове

па с литице разума
падам као звезда
са твог левог рамена

у океанска камења

(Фрида - Жац)


ИЛУЗИЈА ИМПРЕСИЈЕ

и сунце нас је сањало
а ми у заветрини
анђела

у галаксији очију

дуги
сунчани
тренутак

сањали смо

и дахом вечери
Жар птице
распламсали

у илузију импресије

(Олга Лалић Кровицка - Жац)


ВАТРА У ВОДИ

једном ћу признати да волим девојку
која се по улицама балканским
научила скривати

која је сретна и без неког разлога
и мрачне дане у стих претаче
као вино у Мославини

и слика ватру у води

једном ћу признати да те волим
због мало сунца у улици
са лишћем опалим

и због твојих двадесет и шест
где никада нећу припадати

јер постојим само
у твом ненаписаном стиху
који би хтео у песму дозрети

(Наташа Кијурина - Жац)


ОКОВАНА УСАМЉЕНОСТ

узалуд окована непоузданим звездама
објављујем велику варку
и кругове немуштих снова

варљиви пратилац између два буђења
замире међу казаљкама
пре него заноћи у нашим телима

када би бескрај
исцелио усамљеност
пре јутра

(Леила Самарраи - Жац)


ОБЛАК

о небо ударају
празна слова
и облак црн
се
просипа

недовршена симфонија
у ваздуху бола
и обрисана нота

завршна борба
избављења свога

(Тихана Тица - Жац)


ЛЕПТИР

губим дах
док трепери сјај
и лебди лептир лак

у низу случаја
надахнута појавом
таласања сјаја

и лебди лептир лак
и губим
губим
дах

(Scream of the Butterfly - Жац)


ABSORBED ANGEL

стојим
сам и замишљен
под небом новим

нисам ли и ја са њим
ове ноћи измишљен
док горим

окован
веровањем твојим

(Наташа - Жац)


МАЛИ ПРИНЦ

мој
мали
принче
ја сам још увек
на твом планету

и док из мене
свет одраслих
виче

сакривена
остајем у детету

(Татјаница - Жац)


ВЕДРИНЕ

само твоја
осећајност плодна
види осмех
који ври

и виси
са усана
обогаћеног видокруга

(Ивана - Жац)


УПЛАШИМ СЕ ДА БУДЕМ

не чекај више сунце без сенке
утехо моја
у облику жене

на плећима облака
постајеш дете
и ружа која капље у развалине

нека те не мучи више јуче

мирне су реке
чујне у напору
вода је талас до празнине

уплашим се да будем
камен који се
круни
под твојим коленима

и мрак који те разуме

(Леила Самарраи - Жац)


ПОТОМСТВО ЖЕДНИХ

не могу да се наљутим
на улепшано вече
на осмех
и стих

а најмање на тебе

јер у теби слутим
река
речи
тече
за потомство жедних

ти водоречно дете

(Татјаница - Жац)


ИНТИМА

драго ми је
да си се ослободила
јер нема ништа интимније од поезије

ни кад звезде крадем са твог струка
ни сликар кад сам
и очи

у којима си љубавница

(Ирена Пушник - Жац)


ПЛЕС МОРИМА

нисам ни заплесао
твојим морима
а стихове
већ удишем на шкрге

и руке
заборављам
на хридима

нека те грле
нека те
грле

(Надја Реброња - Жац)


ДАЛЕКО ТВОЈ

сунце има навику
да те милује
без питања

у усамљена јутра

доручкујеш преостале латице
суве смокве и црни чај
и растеш
кроз растегнуте сате

не постоји начин другачији од овог

у прегибу твог колена
остала ми сећања
и сад...

далеко
сам твој
моја далека

све што кажеш
одјек има
у спирали мога уха

а ти се играш сретном мишљу
да те никад стварно
не упознах

(Ивана Павловић - Жац)


ЗВЕЗДА УГНЕЖДЕНА

ти си од оних
што жуљају звезде
и небо им мало кад рашире крила

што само у вечност
могу да се
гнезде...

јер све што постоји
у теби живи
као цветови цвећа

и кад си птица
и облак сиви
све у теби расте

а од живота
већ си
већа

(Наташа Бајић - Жац)


ПОДВИЖНИЦИ

никад се нисам осетио мањим
као у јутро безначајно
кад помисли ти

да искренији не могу бити

о да ли ће сунце
на истој страни
неба

изаћи

подвиг ми треба
а не победа
у емоцији

само да чисту глад задовољим

никад се нисам осетио мањим
а одричу дани
исти сви

(Катарина Фиаменго - Жац)


ПОСЛЕДЊИ TOUCH

тишина смехом пригушена
и хладним дахом
исцртане варке

јутрос су патке
дрхтале
над ледом

а ти си ме напустио

и време је
без поздрава отишло
понижено од чекања

у последњи TOUCH погледом

(Катја Матошевић - Жац)


ПРИПОВЕСТ ДУШЕ

вртлог новопробуђених страсти
озар ми животни
откри

и симфонијом плача
приповест душе
поче

у чељустима богова
пронађени облаци

у срцу земље
посађене коске

господствено се ширио
стомак неба
а ми
крилате
зајахасмо коње

(Леила Самарраи - Жац)


НЕПРОНАЂЕНА ТИ

када те буђење
предалеко
отера
на корњачиним леђима

у ноћ процвалу
са огрлицом
од жада

и напокон насмејана Ти
Инес нечија
непронађена

у даљине далеке
пред вратима
закорачиш

као богиња
мене непронађенога

(Елфрида М. Махуља - Жац)


УГРИЗ

има и у теби
неутажених
жеђи

стих
усана
распуклих

крвари

а ти
угризеш
да не видим

(Татјаница - Жац)


РЕКА

другачија сам ја
а иста је обала
и река иста

и мутна је вода
око мене сва
а изнутра

остала сам чиста

(Мила - Жац)

Impressum

Tag der Veröffentlichung: 17.09.2009

Alle Rechte vorbehalten