НЕУТАЖЕНА ЖЕЂ

***
кад склопиш руке
звучи
као молитва

затворен цвет
при камену
без имена

за један трен
остани
непомична

и раскамени ме
праменом
светла

***

док причаш
дубоко у себи
слажем речи као слике

и ослушкујем јеку

осликана пећина
на зидовима
руке

тумачи порука
о почетку

***
замисли
да се никада
нисмо пронашли

уместо пољупца
судар светова
у дубини свемира

ослобођена енергија
једне љубави
на земљи

***
најлепша си
кад се будиш

у твом погледу
одмарају
светови

и моле за тишину

поларни медвед
на санти леда
разноси

јутарњу свежину

***
погрешно протумачени
знакови ...

залутали смо
и стали

око нас је пустиња

у кругу
сопствених трагова

цвет смо убрали

ишчупан
из наших срца

***
тајним
азбукама
оплемењујемо

дах

размењујемо бол
и разлоге за страх

и тепамо
о срећи

док тонемо
на дно

са којег ћемо се уздићи у пени

***
кад пустиш косу
пробуде се
ветрови

замиришу траве влати

под главом камен
под каменом
сан

бичеви косе
остављају траг

неспутане страсти

***
угриз и пољубац
у исти мах

дах и уздах
уздах и дах

чворова тела
завежљај

дах и уздах
уздах и дах

пулсари у соби
ничег у васиони

ти и ја
јагањци сна

***
воли ме ко некад
и буди
све што волим

трешња ако хоћеш
на петељци
око врата

само ме воли ...

неутажена жеђ
усне ми је распукла

и док те љубим
заборављам да боли

***
ниси ни питала у каквом сам друштву луда
надокнађујеш изгубљене дане
учиш ме љубазностима

сенке шапућу причу о богу Сунцу
златни новчићи звекећу
из фонтане жеља
и тамне

волећу твој повратак а не тебе
рекла си на растанку
склупчана око своје тајне

кога је брига за пламен ноћних птица
у паклу помраченог неба

могли смо певати сав свој век
и имати љубавна гнезда надолет крила

ни звезда репатица
не остави трага
изван ока

а како би птица посвећена богу Сунца

***
можда је ово последњи сан
и први
у ком те не призивам

можда је ово последњи пут
да сам ту
а да ти не припадам

можда је ово последњи сан ...
и последња ноћ ...
и дан ...

који неће доћ

ОБРЕМЕЊЕНА ВЕЧНОСТ

***
колико сенки је потребно
за доказивање сунца

једног и јединог

пружене руке штрче
као гнездишта сна
и у њима глад

истинитог


многе су ме виле
у коло ухватиле

увек на раскршћима

и много сам пута
у вештичијем колу
дочекао јутра

као жртва

прштала је крв
жедна земља
цртала је круг

док сам падао
у пламен

***
призивао сам кишу
плешући
под подневним сунцем

и играјући
до последње капи
семене течности

призвао сам млеко
у твојим грудима
и своје потомство

плод наше љубави
и обремењене
вечности

***
тамне силе природе
страхом призване
кроз мождане коре

месец лице окрену
звезда згасну
и потамни сунце

изгубљене вере
на прагу
пакла се нађем

обезнађен
обезбожен
обезљубављен

***
авет у ритама
клопара
кроз свет

усахли образи
и нокти ко ножеви

сејачи смрти
жању животе

небо се не буни

људи
равнодушни

***
са свих страна
навала
поруга и подвала

кокошке са крестом
у перју камелеона

укроћени тигрови
по собама
о врату носе звона

модификована природа
не мења природу
човека

ЗАКРИВЉЕНОСТ ВРЕМЕНА

***
распеће времена
велика бол
жал за прошлим
и зла коб

мноме испуњен трен
о два три чавла
обешен

вера
стих
нада

спасен ли је онај
који је ванвремен

***
како похватати конце
и прекинути игру
сенки

исплажено Ја
свесно је светла
а себе не поима

молим се за чудо
и оно ће да се догоди

као кад живот
из смрти проклија

као кад из мене
као поезија

***
изокренуло се све

невидљиви шишмиши
сисају нам крв
узимају нам животе

и висе на гредама наших кућа

призивали смо ноћ
и ноћ нам је дошла
да ту и остане

са свим својим чудовиштима

***
шта још може да нам се деси
док смрт обиграва
и злуради из прикрајка
непрестано мотре
на нас

на камену спотицања
сваки напор
представља пад

а камен је наш
углачани покушај

***
ко зна
шта носи сутра

потребно је храбрости
и наде
за надолазеће дане

док се звезде
у сазвежђа роје
људи иду један на другога

или се једни других
боје

***
владари без круна
и дворова
у пратњи дворских луда

ново свештенство
новим боговима
иста је стара жртва

врачеви чине чуда

омађијани обични људи
од златних одора
не виде куда

***
доста је дану зла свога
и ми заиста
не мислимо на сутра

јер нам за сутра
ништа и не оста

још од јучер гладни
грабимо као пси
све што нам се баци

и глођемо се сами

***
растанак без опроштаја

закривљеност времена
године самоће
сажима
до непостојања

случајан сусрет
и речи праштања

или се линија исправља
до несусретања

***
био сам међу људима
и сви су ме редом
разочарали

сада се враћам себи

јер празан сам свемир
који чека
да се испуни чудима

ЗАДРЖИ ДАХ

***
задржи дах
наоколо кружи
изгубљена душа

киша

у кости утерава
студен
и страх

дотакнем те
дотако сам
пепео и прах

***
кула
на брду
изнад нас

тамо је жена
степениште
камен и плач

ратник

пролива крв
за твоју
част

оклоп је терет
у оку одсјај
на зиду мач

***
сачувај ватру

низ планину
вукови се спуштају
и духови зли

размени речи
с језицима
пламена

и заискри

***
дрво је покров греха
и вода и ватра
и говор ветра

кора је
наличје страха

колико вас има

пребројавам прсте
математика тела
запис предака

***
олуја изнад града

ниси сама
ниси мета

затвори врата

врисак је сувишан
за остатак живота

на пута смо без одговора

забога
зло је на улицама
и бачен сам на колена

***
не желим да те сретнем
изван нашега времена
одјекујеш у ходницима

вијуге сећања

не могу да те избацим
дозивања
шкрипа врата

скривених одаја

затвореник
и кључ
у рукама

или је то цвеће
за тебе
и порука

коју нико не разуме

***
још једном драга
без скривене намере
обуци се у црно

уз рањену лези звер

и остани дивља
док ти не нађем име
док те не призовем

у дане дивних чуда

Impressum

Tag der Veröffentlichung: 05.09.2009

Alle Rechte vorbehalten