Ve¨tičje ludilo
Von: Lazar Janić
…Senke li¨ća igrale su mu na licu samo njima znanu igru skrivalicu, uz muziku ¨umske ptice. Kao mačevi, srpovi sunčeve svetlosti ulazili su mu u oko, i on ga zatvori, pa opet otvori, i sad nije bilo svetla, ali nije bila ni tama. Voda mu je veselo klokotala oko no¸nih prstiju, spirajući crnilo vi¨enedeljnog nepranja... Sagao se, i zahvativ¨i ¨akama hladnu penu talasića, ispljuskao se po golim grudima. Stresav¨i se od iznenadne drhtavice, opet se sagao i sad je punio usta hladnom tečno¨ću, pro¸dirao ju je halapljivo, a vi¨ak iz ¨aka razbacivao po ramenima i leđima... I to mu nije bilo dosta, nego je seo u ¨ljunkovito korito i veslao rukama, gurajući sa plitkom vodom i gomile belih, sivih i crvenih oblutaka sa dna. Osetio se oslobođenim, i od odjednom osvojene slobode, dobio je ¸elju da viče! I vikao je ¨umske ptice, vikao je istočni vetar, vikao je svakog koga se setio, a onda, onda vi¨e nije vikao, nego je samo vri¨tao od radosti!
Alle Bücher dieser Reihe:
Kuća obrasla brsljanom Oni su ovde, sa nama | Kostenlos |
Kuća obrasla br¨ljanom Oni su ovde, sa nama | Kostenlos |
Ve¨tičje ludilo | Kostenlos |
Stichwörter:
lazar janic, vesticje ludilo
Beiträge und Kommentare